Deda je donosio Politiku. Dugo. Nije je čitao. Dobijali penzioneri besplatno u klubu. Niko u kući nije je čitao. Ja uzmem jedan dan i shvatim zašto. Onda sam preskakao tih prvih 50-ak strana o tome kako je S.M. obišao neku fabriku i odrzao govor koji je naravno u celosti prenesen, pa onda supruga mu, predsednica stranke meseca moga rođenja odrzala predavanje na temu novog svetskog…i tako. Čitao sam sportsku stranu. I feljtone. Sećam se i danas jednog o misteriji potapanja jedne ruske podmornice.
Otac je donocio Blic. Da bismo saznali barem nešto o tome kako nam je. Iznenadio sam se kad sam shvatio koliko je loše. I kako ona fabrika u kojoj je boravio SM ne radi već deset godina. Nisam baš najbolje shvatao. Pa sam i tu uzimao sportsku stranu. A mogle su se naći i recenzije novog albuma Darkvuda ili Block outa. A bila je i ona cura na četvrtoj strani.
Onda jedno vreme nije bilo novina u kući. Obzirom da sam uglavnom zujao napolju, nisam ni pitao zašto. Ali sam zaticao sebe kako u kafićima, ili frizerskim salonima, ili čekaonicama rado uzimam bilo kakve. Čitao sam sve. Sa nekim čudnim zadovoljstvom.
Onda sam odlučio da je vreme da počnem sam da ih kupujem. Mesec dana sam eksperimentisao. Novosti i Politiku sam odmah eliminisao, drzavne. Ove trash varijante takođe. Pa sam se lomio. Dnevnik. Nedorečen. Građanski. Nepraktičan. Glas Javnosti. Čudan. Odlučim se za Blic. I tako jedno vreme. Svako jutro.
Onda su me umorile. Počelo da mi smeta što znam kakve je gaćice stoja nosila na koncertu u beču, i ko je koga ubio sekirom u nekom selu.
Novo eksperimentisanje. Brza odluka. Danas. Relativno zadovoljan. Dugo. Onda se preselim. Shvatim da u trafici preko puta ne dobijaju iste. Iznerviram se. Nekoliko dana pešačio po deset minuta dok ih nađem. Shvatim da se kafa u međuvremenu ohladi. Shvatim da to nije to.
Shvatim da opet moram da menjam. Nevoljno ipak počnem sa dedinom nesretnom Politikom. Išlo nekako. Jedno vreme. Iz raznih razloga. Ali onda organizam počne da se buni. Konzervativno. Ponekad tako očigledno maliciozno. Prestanem i sa njima.
Posle izvesnog vremena odem trafiku i kupim sve do jedne dnevne novine u Srbiji. Pazljivo pređem. Shvatim. Da u ovoj zemlji nema dobrih dnevnih novina. Ma nema ni solidnih. Utešim se da su samo refleksija stanja društva. Ne zadovoljim se odgovorom.
Napišem ovaj tekst, pa ga pročitam, pa se zapitam odakle meni uopšte ta zaljubljenost u čitanje novina.
P.S. Tekst napisan i objavljen na blogu B92 2010.godine, od tada se, cini mi se, na ovu temu ništa promenilo nije, nažalot.
Bezimena knjizevna zadruga 
minagligoric
17/01/2013 at 17:49
„Читам“ Бравакаса и сличне магазине. Сенса кад скупим 200 кинти колико му је цена. Уууу, кад нађем Отто каталог, нема краја срећи. Све у свему, дневне новине не читам, све је Новиинтернет лепо рекао. А Дневнике такође избегавам, јер сам схватила да кад заређам три дана, пожелим да купим и ја једну секирицу. Или она наша стара српска узречица – да одем негде далеко одавде. 🙂 Свака част на текст.
П.С. Политика има одличну енигматску страну.
luudvig83
17/01/2013 at 22:05
Ma citam i ja svasta sa strane u vidu magazina, nedeljnika i slicno, ali imam tu zelju da potrosim pola sata dnevno na novinu, i zato me nervira sto nema sta da se cita, jedno vreme je Politika izdavala ponedeljkom dodatak u vidu dela New York Timesa, pa iako bi se moglo svasta i tu prigovoriti, tad sam video kako bi trebalo da izgleda dnevni list:)
noviinternet
11/01/2013 at 19:39
Pazi sad i obrati pažnju, što bi rekao jedan moj drug 🙂 – novine ne valjaju jer služe sistemu i podržavaju ga, a novinari su školovani u tom istom sistemu i stoga „proizvode“ samo ono na šta su naučeni. Ti (malko) štrčiš iz sistema (čim misliš svojom glavom) i zato ti novine ne mogu biti dobre, jer, kao što smo zaključili – ne valjaju 😉
Zato nam je dat Internet, kao jedan zgodan geto za one koji misle, da misle da negde može da bude drukčije…
PS. Upravo se spremam da pišem na temu Internet kao geto za pametne. Videću šta će biti od toga.
luudvig83
11/01/2013 at 20:17
Radujem se da vidim taj tekst, pa iako se za vecinu izrecenog slazem, ipak bih voleo da novinarstvo prezivi, recimo da gajim iluziju da ce uvideti da su stampane verzije izgubile bitku sa objavom vesti i da ce poceti da prave listove koji ce se baviti analizama, komentarima, diskusijama, i slicno..