RSS

Transglobal underground

04 феб

O muzici se, uglavnom, ne piše. O koncertima, izvođačima, top listama, u redu. Ali o samoj muzici, ne volim. Uglavnom. Da pokušam, a često ni da čitam. Mislim da treba imati posebnog dara da pišete o nečem toliko lepom, a da ne zabrljate. Sećam se časova muzičkog u gimanziji u kojima bi nam profesor puštao razne kompozicije a mi smo trebali da beležimo šta smo čuli. U posebnu svesku. Jer na kraju godine je sledio test u kojem bi on pustio nekoliko od tih bezbroj izvođenja, a mi smo trebali samo uz pomoć sveske da odgonetnemo autora i delo. I sećam se kako nas je učio da pišemo, ovako nekako, vokalno-instrumentalno, ritam, brz, tempo, spor, recimo. Nisam mogao pa sam zapisivao, muzika iz Otpisanih, na primer, dosadna violina na početku, posle orkestar popravlja stvar. To mi je izgledalo kao manji greh. Tako sam probao i sa ovim tekstom.

“ Čuveni svetski koncertni spektakl. Transglobal underground, u muzičkoj industriji jednostavno su morali da se dese. Njihova muzika jedinstvena je u svetu i ne može se svrstati ni u jedan poznati muzički žanr, jer ih sama obuhvata gotovo sve. Oni su postavili nove norme bezbrojnim varijacijama world music-a, ubrzavajući dub, usporavajući hip-hop, fuzionišući ih sa indijskom, afričkom i arapskom tradicionalnom muzikom. Kao deo benda tokom devedesetih, uz TGU je promovisana etno-diva Natasha Atlas, dok se njihov zajednički nastup i danas prepričava kao dan kada su i najtvrđi zaplakali. Jedinstvena muzika. jedinstven doživljaj. „

Ovako su, 2002. godine, u zelenom booklet-u koji ste tada dobijali uz kartu, organizatori Exita najavili zvezde druge večeri festivala. Pažnja i kreativnost kojom su tada ovakvim sitnicama darivani posetioci najbolji su primer uzlaznosilazne putanje samog festivala tokom godina, mislim. Najkraće rečeno, nekada nas je na tvrđavi bilo manje, imena izvođača nisu bila dovoljno zvučna i bučna da odjekuju naslovima tabloida, a bookleti su bili šareni, lepi i veliki. Tako je i  ta, inače predivna knjižica, obilovala ovakvim i sličnim bombastičnim i pretencioznim najavama bendova koji su nastupali na festivalu a koji ipak nisu bili svetske atrakcije kojima najava ovakvog tipa ne treba.

Ovaj fantastično patetičan tekst je, pronaći ću to znatno kasnije, ustvari u skraćenoj verziji skinut sa zvaničnog sajta benda: http://www.t-g-u.com/. Ne previše impresionirani ovakvim izlivima komplimenata, te večeri kao ekipa, nismo ni planirali posetu glavnoj bini jer je program na tadašnjem rok stage-u mnogo više obećavao. Ipak, Exit je tada još uvek bio onaj festival na kojem ste mogli za dva minuta da se spustite sa rege stejdža do mejna i proverite šta se dešava, i za isto toliko se vratite nazad.Tako se u jednom brzopoteznom spuštanju između dve bine desio i moj susret sa dotičnim bendom. Slučajan susret koji će se pretvoriti u omiljeni koncert ikada. 

Ne znam kako, ali Transglobal Underground se te večeri zaista samo dogodio. Ništa više. Pojavio se niotkud, oduvao sve sa scene, i uz dubok naklon nestao. Dobro, ovaj deo sa naklonom je čisto preterivanje, ali ne mogu sebi da dozvolim da poverujem da se takav nastup desio bez te vrste obostrane zahvalnosti. Jer ja sam se njima svakako poklonio, toliko se sećam. Ali se zato ne sećam kako su izgledali na sceni niti koliko ih je bilo. Pojma nemam da li su usporavali dub ili ubrzavali hip-hop kako je stajalo u najavi. Ne znam imena pesama niti ih pamtim pojedinačno. Znam da sam više od sata koliko je trajao koncert neprekidno samo igrao. Znam da sam se prepustio. Znam da je izgledalo kao neko putovanje kroz različite delove sveta i misli. Znam da je bilo emotivno. Znam da sam tokom godina sreo mnogo ljudi koji pamte taj koncert. Znam čak i nekoliko onih koji ga poput mene stavljaju na vrh liste Exit nastupa. A to ne može biti slučajno.

Nikada pre nisam čuo za njih. Posle se nisam mnogo interesovao. Ne stavljam ih u red omiljenih bendova, ni približno. A opet, ako nekim čudom u godinama koje dolaze, ne čujem Pearl Jam, spreman sam da poverujem da će ovo ostati moj omiljeni koncert, ikada, još dugo, dugo. Zapravo, ovo i nije  tekst o njima. Te večeri oni su samo svirali. Muziku. I to kakvu muziku. A o muzici se, uglavnom, ne piše.

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 04/02/2013 in Music box

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: