RSS

Karlovci iz neturističkog ugla u 3 scene- avangarda predivnog letnjeg popodneva

18 Jun

SCENA I- U punoj brzini, na crvenom osamnaestobrzincu sa korpom na volanu punom breskvi, u pusto, tiho i u hladovinu zavučeno dvorište patrijaršijskog dvora, uleće devojčica od ne više od 12 godina, naslanja bicikl na drvo pored male fontane, penje se na saletlu, seda na klupicu i kreće da čita. Svo vreme sa slušalicama belog smartfona na ušima, zadubljena je i odsutna. U kratkom telefonskom razgovoru koji sledi objašnjava da je kupila voće, da joj je dosta služenja drugima danas i da je sela da odmori pre nego nastavi sa putem.

SCENA II- U parku u samom centru, koji niko nikada nije doživljavao kao pravi park, valjda zato što u njemu izuzev visokog drveća, pokošene trave i starog, zapuštenog spomenika, nema ostalih elemenata parka poput klupica, utabanih staza, dečijeg igrališta, za jedno drvo vezana je mazga. Ili iz daljine barem tako izgleda. Osedlana, očigledno umorna, mirna. Pored nje, nevezano, veselo skakuće ždrebe, koje u jednom trenutku svesno svoje slobode, kreće da trči svud po parku. Nekoliko turista, i nešto veći broj meštana u čudu posmatra nadrealan prizor. U žamoru je lako razaznati ko spada u koju grupu, jer ovi prvi nakon početnog čuđenja užurbano vade fotoaparate, hrabriji se odmah približavaju dovoljno da ne moraju ni da zumiraju, dok ovi drugi sarkastično dobacuju raznorazne, uglavnom lokal političke komentare o tome ko i zašto brine što sa takvim prizorom dočekujemo turiste. U drugom planu ostaje činjenica da životinje u park nije doveo niko drugi do dve plavuše, koje sede na starom spomeniku i ćaskaju. Tek povremeno jedna od njih pojuri da malo umiri ždrebe, pa se vrati na početnu poziciju.

SCENA III- Oba navedena prizora posmatramo Alek (moj dvogodišnji sin) i ja, za vreme svakodnevne standardne jednosatne vožnje biciklom tokom koje obavezno odemo da proverimo dnevni nivo Dunava, učimo razliku između crvenog i zelenog svetla na semaforu, uzmemo domaće mleko za njega, i prođemo svim sporednim ulicama i putevima oko centra. Na kraju sedamo u poslastičarnicu, zajedničkim snagama omlatimo 5 kugli mlečne porcije, izvanrednog domaćeg sladoleda, operemo musavost na četiri lava česmi, i nastavimo dalje. Putovanje završimo na vrtešci na igralištu kod pumpe. Vrteći se, pasionirano posmatra saobraćaj na magistrali, i zahteva da mu govorim šta je kamion a šta autobus. Pola osam je, znam to jer sunce zalazi iza zgrade fakulteta, obojica skidamo kačkete. Pevušim najpoznatiju pesmu Lu Rida i u sebi sklapam ovaj tekst.

Advertisements
 
1 коментар

Објављено од стране на 18/06/2013 in Ponekad samo pisem

 

One response to “Karlovci iz neturističkog ugla u 3 scene- avangarda predivnog letnjeg popodneva

  1. tatjanamb

    26/06/2013 at 15:03

    Dopada mi se :OK:. Lepo, tecno, jasno, bez apstrakcija koje se nekad ne mogu ni naslutiti, a kamoli razumeti. Da, bas mi se dopalo <3.

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: