RSS

Alternativna letnja literatura-utisci

23 Jul

Malo kada uživam u čitanju kao leti, i malo gde kao na terasama grčkih apartmana. Jer, letnji su mirisi intenzivni i književni, a čuveni grčki vetar bistri misli i čini sedenje na ma kakvim vrućinama čistim hedonizmom. Pri ovogodišnjem odabiru knjiga koje idu u kofer, pomislio sam kako po navici, gotovo konformistički svake godine biram takozvanu laku literaturu, tečne i kratke romane, norveške ili iranske pisce najčešće, Murakamija, i slične. Dalje pomislim kako sve navike služe tome da im katkad bezrazložno razbiješ monotoniju istog dosadnog ritma, strpam Hesea i Kunderu, zatvorim kofer i prestanem sa daljim razmišljanjem.

Hesea do ovog leta nikada nisam čitao. Nakon pročitane knjige priča, pišem ovo i dalje ne shvatajući gde sam ga i kako u životu preskočio. Fantastičan pisac. Nakon dugo vremena, neki me je pisac naterao da nanovo mislim, malo dublje, ne i teže, nego u svakodnevnim tokovima misli. Prijalo je do te mere da sam zapravo na čudan način odmarao u tim pričama. Čitajući, ga, podsetio me je na Andrića u onom savršenom stilu, a uvek volim kad me neko podseti na njega. Na Kiša u izboru tema, načinu razmišljanja, posebno u „Sidarti“ (jedna od 4 price uz „Decju Dusu“, „Klajn i Vagner“ i „Klingsorovo poslednje leto“), ali mirnijeg, jednostavnijeg, razumljivijeg i pisca sređenijih misli. Na Bardžisovu „Paklenu Pomorandžu“, u čistokrvnoj demonskoj surovosti, ponekad, koje, u današnjoj umetnosti punoj prebanalnog nasilja zapravo nedostaje. Na tolike pisce i knjige me je podsećao kroz sve četiri izabrane priče u toj knjizi koju sam progutao da zapravo ne mogu ni da se setim kada sam poslednji put imao takav osećaj u čitanju. Dodatno je prijala i atmosfera dvadesetih godina prošlog veka u svim pričama (jer tada su uglavnom i pisane), pomalo podsećajući na delove vesterna, sa savršeno opisivanim scenama iz starih vozova koji putuju za Italiju, ili iz indijskih pustinja, i takođe sve omotane letom kao periodom desavanja. Dečije ushićenje novootkrivenim blagom tako će trajati barem dok ne uzmem i neki od njegovih nadaleko poznatih romana u ruke, jer postoje pisci koji mi prijaju samo kao autori priča. Ne volim da pišem o piscima klasicima, jer verujem da su pametniji enciklopedije o njihovom radu napisali, ali kao deo bljeska oduševljenja, ovoliko sam si dozvolio.

Nakon Hesea, uzeo sam i kratki Kunderin roman, „Identitet“, koji je, što inače volim i praktikujem u čitanju, bio uglavnom sušta suprotnost prethodno čitanom. Tek na momente zanimljiv, sa klasičnom ljubavnom pričom kao osnovom, koja se međutim teško razvijala i na kraju potonula u mučni i neuspešno izveden iznenađujući završetak, uglavnom me je ostavila ravnodušnim. Ako ništa drugo, postepeno je vratila u modernija vremena, preselila radnju sa istoka na zapad, i pomogla da barem do desetog dana sjajnog letnjeg odmora imam šta da čitam. Poslednja 3 dana razmišljam da uzmem neko od hiperpopularnih izdanja koja se nude pored plaža, ali sam se suzdržao i zauzvrat napisao ovaj tekst.

Sve u svemu, spakujte katkad književne klasike, poznate autore iz lektira, u letnje kofere, prijaće.

 

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 23/07/2013 in Knjige koje preporučujem

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: