RSS

Kobo Aura- Aternativna mini recenzija; omnibus utisaka o skorije pročitanom

28 мај

Image

Umorio me Dostojevski. Baš. Ne idu mi Karamazovi. Koliko mi je “Idiot” prevrnuo naglavačke pogled na to šta znači kad neko piše iznad svih granica jako i kvalitetno, toliko sad stojah ukopan 200 strana. Ništa. Dosadno. Jednolično, prepretenciozno. Pisano za pozorište, a to nikada nisam voleo. Odustao.

Basara me naprotiv, po običaju, zabavio. Uvek me podsećao na nekog lenjog, talentovanog lokalnog mangupa fudbalera, koji može sve sa loptom ali ga mrzi da trenira. Tako i on. Pisac štosa, vica, lucidan, a sve se to ni malim delom ne vidi u javnim mu nastupima, kolumnama, ambasadorovanjima, kao kada piše. “Uspon i pad Parkinsonove bolesti” je svakako daleko iza Biciklista kao najbolje knjige ikada koja nije dobila značajnu nagradu, ali je i dalje odlična. Ironičan, duhovit, posprdan sa modernim, sa starim, sa opsednutošću zdravljem. I, što mi je posebno zabavna tema kroz priču, vrlo kritičan prema gorepomenutom Dostojevskom. Baš mi prijalo kako je opleo po njemu, pa i da nije bio ozbiljan.

Protutnjao sam kroz kratke priče Toni Morison, i dalje je načisto sjajna kao u romanima, probao sam i sa Albaharijem po ko zna koji put, ali on ostaje dosadan kao Barselonino tika taka kvazifudbalanje, kako je prevario tolike ljude da je odličan pisac, nisam pametan.

Čitam i tekstove koje nadjem tokom dnevnih kratkotrajnih tumaranja internetom u pauzama posla, sklonim ih u “Pocket”, sjajnu aplikaciju u koju se skladište tekstovi za kasnije čitanje, i tako me oduševljavaju autorski putopisi raznih muzičara, presavršene analize sportskih dešavanja sa naglaskom na Premijer ligu Vladimira Novakovića, ostaci raspalog opozicionog srpskog novinarstva, recenzije albuma i slično.

Što sam nekada mrzeo da vidim kod drugih, sada mi na čitaču zabavno, podvlačim, mada i dalje retko, rečenice, pasuse, opise, koji me oduševe tokom čitanja, i takođe ih skladištim u jedan folder od kojeg planiram da napravim zaseban tekst. Nabacani delovi svega i svačega što mi se dopadalo tokom čitanja, mogao bi da se zove.

A trenutno… Trenutno sam na polovini knjige autora čiju sam jednu drugu knjigu odavno stavio na vrh nepostojeće liste omiljenih. Pročitah da mu je nedavno ponuđeno mesto ministra kulture u Italiji i da je odbio. Šteta. Voleo bih da vidim kako bi izgledala kultura zemlje kojom bi predsedavao neko ko je toliko slobodan, kreativan, beskrajno kreativan u pisanju, u temama, i svaki put drugačiji, u svakoj knjizi, i blesav do maksimuma, i poetičan do nivoa da roman pretvori u poemu, kao ovu koju čitam sad. Ali o “Okeanu more” ću, ako budem pisao, pisati zasebno, i sa posebno upakovanom kolekcijom oduševljenja.

Jednostavan za rukovanje, otvoren za sve formate dokumenata,sa odličnim pozadinskim osvetljenjem za čitanje u mraku, kada ga zapravo najviše i praktikujem dok uspavljujem dete, sveden u dizajnu i spolja i iznutra, sve ove utiske mi je zapravo priuštio najbolji gedžet koji sam imao prilike da imam- Kobo Aura je onoliko dobar koliko mu ime dobro zvuči. A zvuči, zar ne.

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 28/05/2014 in Ponekad samo pisem

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: