RSS

Devojka s pomorandžama

10 окт

downloadBrana ju je držala na svom stolu, dugo, uvek, i nosila je sa sobom dugo, uvek i svuda, takav sam utisak imao. Brana je prijateljica koja je čitala mnogo više i bolje od mene, i umela je da odabere te knjige neverovatno lepih naslova. To mi je prvo i možda čak jedino sećanje na ovu knjigu. Davno i srednjoškolsko. Zašto je tada nisam pročitao, ili jesam pa sam zaboravio, ili sam je listao pa odustao, ne znam. Znam da sam sada ispravio taj propust. U dahu, brzo i lako, jer se tako čita. Ili tako, ili nikako. Jedna je od tih knjiga.

Jednostavna i bajkovita postavka. Petnaestogodišnji dečak kao narator, zagubljeno i pronađeno pismo koje mu je napisao i ostavio otac koji je umro dok je bio još dovoljno mali da ga se nije ni sećao, ili jeste ali kroz gustu i tešku maglu koja i takva sećanja iskrivi. Dečak koji čita pomalo mistično pismo umrlog oca. Otac koji je pod uticajem najjačih emocija koje postoje, a to su valjda one na samrti, ispisao sinu priču o čudesnoj i čudnoj devojci s pomoranžama u koju se zaljubio kad je bio mlad. Eto to je postavka. Volim romane sa paralelno postavljenim pričama i naratorima koje zajedno teku i žive svoj život u knjizi.

Van glavnih tokova priče, više su me se po običaju dojmili bočni vetrovi kojima je autor začinjavao radnju. Vrlo efektno ubačeni detalji o istoriji kosmosa naročito, predivno jednostavno ispisani kao da se podrazumevaju i kao da ih svi znamo, ili vrhunski kreativan detalj u kojem glavnu junakinju umesto epitetima prekriva gomilom pomorandži, pa je još takvu stavlja u naslov. Sjajno. Tako sočno i narandžasto moralo je da oduševi nekog ko obožava tu boju.

Skandinavski sveden stil pisanja. Nekoliko puta sam pisao koliko ga inače volim, ali je u ovako zamišljenoj priči on bio jedini izbor. Dečački, ogoljeno prostim, i samo naizgled prakticnim i jednostavnim rečenicama, iz kojih po običaju curi najviše života. Civlizacijski iskorak za koji su severni epropljani uvek ispred svih, najčešće se i najlepše vidi u načinu na koji pišu. Bez viškova. Samo onoliko i taman onoliko koliko treba.

Neke knjige nikad ne prerastete, nekima nikada ne dorastete. Ova me je prošetala kroz oba navedena stanja. Retko mi se to dešava. Lepa je. Naglašeno emotivna. Klasično dirljiva. Savršena za scenario dobrog filma u kojem ćete uživati i pomalo zaplakati tokom novogodišnjeg TV programa, na primer.  Ni više ni manje od toga. Bajka za odrasle.

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 10/10/2014 in Knjige koje preporučujem

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: