Jug je jedini u školi počeo da prati prenose koji su se nekako tiho, mistično i gotovo podmuklo pojavili na nekada sjajnom Trećem kanalu. Jug je, koliko se sećam, ligu pratio i pre početka tih prenosa, a kako, boga pitaj. Znam samo da je znao mnogo o igri, znam da je pasionirano i zaljubljeno govorio o tome koliko je neverovatna, i znam da smo ga masovno ignorisali ne videći nikakav smisao ni u tome što priča ni u tim kratkim intervalima vremena koliko smo kao klinci bili voljno da damo novoj stvari. Glupa američka igra, mislili smo, mada Jug nije odustajao. I pošto je bio tako uporan, i pošto je uvek imao iščašen i drugačiji stav, slušao je blesavu muziku, pričao je kako Floydi valjaju samo na prva dva albuma dok je Baret svirao svoje ludilo na njima, jedne sam nedelje odlučio malo bolje pogledati prenos, i ispostavilo se da je to bio meč iz sunčanog San Franciska gde je domaćin čekao Njujojrk Džajanste, i ispostavilo se da je to do dana današnjeg ostalo ne samo nešto najspektakularnije što sam u životu gledao, nego i jedan od najluđih mečeva u istoriji igre uopšte, imate ga u svim leksikonima NFLa koje ćete naći, 45-44 čini mi se da je završilo. Eto tako sam upoznao igru koja je drugačija, poštenija i luđa od svih konkurentnih sa loptom. Tako je počelo neprestano druženje sa igrom koje traje više od decenije.
I već u jednoj od prvih sezona, dok sam je još upoznavao i tražio ljubimce, u klasičnoj holivudskoj priči, usred sezone pojavio se treći kvoterbek ekipe iz Bostona, zamenivši tada najplaćenijeg igrača lige Drua Bledsoa koji je vukao povredu a potom i njegovog zamenika, pojavio se i počeo da igra igru na način koji je oduvek pisao u prvim rečenicama svih knjiga o njoj, pojavio se i oduvao sve pred sobom osvojivši već u toj prvoj sezoni titulu ispred nosa superstar timu iz Sentluisa, posle je nanizao još dve u podjednako spektakularnim fotofiniš superbol mečevima, onaj protiv Filadelfije gledali smo čoporativno kod Veljka podeljeni u dva navijačka tabora, a noćas nakon desetak godina pauze pokupio je i četvrtu čime se upisao u besmrtne, što je za ovu priču daleko manje važno. Zapravo me brojke nikad nisu ni interesovale, već način na koji igra.
Kada mi je Jug objašnjavao pravila, prva rečenica je bila da je smisao igre u četiri pokušaja nekako preći 10 jardi. Ne postići tačdaun, ne osvojiti pola terena, ne, nego u četiri pokušaja osvojiti 10 jardi, to je suština igre, polako osvajati teren sa maksimalnim brojem pokušaja, trošiti vreme, a poeni će dolaziti na kraju svakog od tih pohoda. Eto tako mi je objasnio, a tako su objašnjavali i drugi, tako uče klince koji počinju da treniraju, tako piše u udžbenicima, ali da ga ubijete, do pojave Toma Brejdija, niko igru nije tako igrao. Mogli ste da gledate odbrane koje osvajaju poene, napade koji trče, kvoterbekove koji bacaju dugačke pasove koji oduzimaju dah, ali tek je Brejdi igru vratio osnovama iz prvih rečenica udžbenika igrajući je tom zapanjujućom jednostavnošću. Osvajajući teren tako da gotovo uvek koristi tri pokušaja za novu prvi daun, i taj treći gotovo uvek bude bačen na milimetar koji je potreban da dobijete nove pokušaje. Korak po korak, kako se pišu veliki romani. Koristeći najveći broj saigrača u tom plesu, jer Brejdi baca svim svojim hvatačima podjednako, kao što i veliki autori u priče ubacuju mnoštvo likova koji bogate radnju, koji je čine dramatičnijom i lepšom. Baš tako.
Tom Brejdi je faca, šta god drugo o njemu slušali. Noćas ste mogli da ga gledate kako u poslednjoj četvrtini minus od 10 poena pretvara u pobedu svoje ekipe igrajući na gore opisan način, koristeći ceo tim, osvajajući teren u 2 poseda i trošeći svo vreme ovog sveta, sa takvom zastrašujućom preciznošću, hladnokrvnošću i jednostavnošću koju možete da zamislite. U pola 5 po srednjeevropskog vremenu, podigao je i svoj treći MVP superbol trofej, i upisao se u legendu u kojoj će pisati, „igrač koji je igru vratio osnovama“, a vi probajte bilo šta u životu vratiti svojim osnovama i na taj način biti najbolji pa vidite koliko je i da li je lako. Dobri dečko najluđeg sporta među sportovima sa loptom. Štreberski genije igre.
Bezimena knjizevna zadruga 