RSS

Dosadne knjige koje volim- III deo:Brod budala

29 јун

untitledU trećem i završnom činu putovanja broda, a i romana, u stopedesetostraničnom finalu, autorka je redom, posve smireno i lagano kao i tokom čitavog putovanja i pisanja, iskrcala sve protagnoste priče, u nekoliko evropskih pristaništa, prvo komplet potpalublje, špansku i kubansku rulju, plesače, igrače, nadničare, sitne lopove, jednu osuđenu kondesu princezu, u luci na Tenerifima, a onda ostatak grupe, nemačku gospodu iz prve klase, porodično disfunkcionalne, ili suviše usamljene, ili ničim posebne germane, sve odreda antisemite, isprazne i dušom otrcane likove, zajedno sa troje Amerikanaca, posesivno zaljubljeni par umetnika i jednog naučnika. Zapravo, šutnula ih je u dupe svakog ponaosob, izbacila ih je sa broda, i iz priče. Sve svoje antijunake koje je prethodno tako pažljivo, detaljno, dostojevskistički predstavila, provela kroz blato vremena u kojem putuju, društva u kom žive i mana kojih su puni, pustila ih je niz vodu i spustila zavesu. Nije ih volela, zapravo, to sam tako retko sretao u nekom čitanju, da autor nema ni trunku ljubavi prema bilo kom svom junaku, ni u nagoveštaju, opak slučaj. Nisam siguran da mi je prijala tolika brutalnost, toliko odsustvo simpatije za bilo koga, ili sam možda ostao u čudu takvim razvojem događaja.

A događaja nema, ili ih je malo, ili nisu vredni detaljnih opisa, ili ne izazivaju nikakav šok, ili napetost. To shvatite tokom drugog čina, tog petstostraničnog putovanja brodom od obala Meksika do Evrope, zajedno sa svim tim ljudima. Otvoren okean, dani i noći, i ništa. Fenomalno zapravo. Ako izdržite. A valja izdržati takve priče, jer je život takav, ma kako i ma koliko ga voleli pamtiti drugačijim. Doručci i večere na palubi, sitne intrige iz potpaljublja, šaputanja iz soba podeljenih po polnoj pripadnosti, pokoja zabava sa muzikom, na trenutke sitni incidenti poput kvaziidealističkih ili ljubavnih tuča, smrtni slučaj utapanja izazvan gotovo benignim nestašlucima zlih blizanaca iz potpalublja, antisemtizam na svakom koraku, antisemitizam koji vrišti iz nemačkih ustiju kad god ih ko od mnogobrojnih putnika otvori. Događaji ne čine ovaj roman velikim, svakako. Odsutni su. Ili pak vrlo dobro, vrlo mudro i vrlo pažljivo skriveni unutar divno oslikanih psiholoških profila, pojedinačnih, porodičnih, nacionalnih i opštih, svakog od mnoštva likova koji plove. Predivna galerija likova i ličnosti, vertikalno i horizontalno provedenih kroz poimanje sveta i društva. Na pučini.

A na pučinu se otisnu, u najlepšem delu romana, na obalama karipskih ostrva, gde se prethodno u stopedesetstraničnom prvom, uvodnom činu, redom predstave svetu i čitaocu. Tu je autorka briljirala, tu je pokazala kako se otvaraju veliki romani sa velikim brojem karaktera unutar njega, bez ikakve žurbe, jer na ovoliki brod se ne ukrcava brzo, sa dovoljno pažnje posvećene svakom pojedinačno, sa efektnim opisima i predopisima, sa sjajnim prvim dijalozima, sa predivno postavljenom pozornicom u sunčanom ostrvskom lučkom jutru. Možda je dovoljno prvi put pročitati samo taj prvi deo, tako i sam uradih prošle godine. Roman u romanu.

A pre romana, velika je knjiga, kako joj i dolikuje tvrdo ukoričena i dodatno papirnato obložena, pa zatim predstavljena akademskim, književnim predgovorom kakvi su se nekad obavezno pisali i kakvu su pisala gospoda kritičari, šteta je što ih više nema, šteta je što se štedi na tako važnim delovima svake knjige, ma koliko se mislilo da te delove niko ne čita. Posle predgovora, i dalje pre početka priče, autorka je likove redom nabrojala, sa po kojom glavnom ili sporednom osobinom koja ih prati, rasporedivši ih pritom na tom spisku detaljno i pregledno po sobama, i po delovima broda u kom su smešteni. Autorka je na sve mislila.

Autorka je definitivno genijalna, i sjajna u stilu, i umereno akademska, i beskrajno dosadna, i bez imalo ljubavi koju bi podelila sa drugima, barem u ovom najpoznatijem, a izgleda davno zaboravljenom romanu, kojeg sam slučajno pronašao kod istog onog bradatog antikvara koji mi nikad ne pristade prodati Solženjicinov Gulag. Odužio se ovim, mada sa kamatom na dosadnu literaturu.

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 29/06/2016 in Knjige koje preporučujem

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: