Naš veliki album električnih dana

• 

Kad smo bili mladi (iznutra) i slobodni (u oba pravca) pisali smo ovakve tekstove. Neobavezne, naizgled nepovezane rečenice, tokove haotičnih i neuhvatljivih misaonih procesa, bez poštovanja pravila, bilo kakvih, interpunkcijskih, pripovedačkih, ritmičkih. Sveske pune sjajnih osvrta, isečenih iz konteksta kojeg zapravo i nije bilo, periodično su ugledavale svetlost javne pozornice, ostajavši nerazumljive i neuokvirene u smislene celine. Danas one čuče u nekim spremištima, ćute, ili možda vrište svoju iskrenost. No, jedan od njih, pretvoren je u roman prvenac, devojke, koja je nekom od takvih svesaka, beskompromisno i ludački hrabro lupila na sto dosadne književnosti.

Johane nema. Johana je majka. Možda. Valjda. Hor razuzdane dece, kolektivno pripovedačko Mi, tumara po stranicama knjige, tražeći je svo vreme, u parodiji detektivske potrage velikih unutrašnjih svetova. To je sve što vredi ispričati o radnji priče.

Johane nema. Mada je svo vreme tu. U dečijim sećanjima, pojavljuje se kao epizoda, kao ideja, kao topao, autentičan i prijateljski nastrojen roditelj, neobičan, otkačen, zaljubljen u oružje, u ratove, u borbu, u požare, u velike vatre i u kakao. Da, u kakao.
Johane nema. Ljudi koje je poznavala su međutim tu. Deca ih sreću, muče ih ali i pate s njima. No, roman bezobrazno menjajući mesto i vreme događaja briše svaku logiku za smislom njene stvarne potrage. 
Johane nema. Jer Johana je možda samo ideja, misao o anđelu, introspektivni rezervoar želja i snova, unutrašnji spektar strahova i strepnji.
Johane nema, iako je ona jedino Ime u romanu. Autorkino. Predivno. Pisci potroše vekove na adekvatno izmišljanje ili skrivanje imena, a ona svoje pokloni jedinom junaku. Johane nema, no da li se zapravo može nestati u ovom veku punom tragova, zapisa i sećanja. Ne može.

Kritičari misle kako je ovo eksperimentalno štivo koje je pobeglo u uspešan anti roman. Pojma nemaju. Ovo je nepatvorena mladost, sloboda da se spolja stvara ono što iznutra vrišti, a u slučaju kad su ti vriskovi puni znanja, dilema, dečijih vizija, to zaista može prerasti u uspešan roman. Nema tu ništa anti. Ovako ispresecano, u kratkim i brzim sekvencama ispričano, no mudro i neopterećeno, to je ovaj vek. Dvadeset prvi. Perverzno dobra knjiga.

 

Tužni tropi

• 

Pandemijska je godina, ne putuje se nigde, ali se čita svašta, a u kovitlacu prenapregnutih nervnih struna opštim strahom i panikom koji ne popuštaju, beg u putopisnu književnost, duboko u srce neistraženih brazilskih prašuma recimo, izgleda kao sasvim pristojno rešenje. No, ne lezi vraže, i u tom zaraslom tropskom rastinju, već duboko i daleko u sredini knjige, naiđe epidemija gripa i za jedan dan od plućnih komplikacija, usmrti više od 300 indijanaca. Spasa dakle nema, ali života ima, svuda, a ponajviše u dobroj i dubokoumnoj književnosti, kakvom gospodari Levi Štros u svakoj rečenici ovog veličanstvenog, nadputopisnog spisa, stvorenog pre više od pola veka, zaboravljenog i ostavljenog da se njime služe drugi pisci, citirajući čitave pasuse, otvarajući poglavlja svojih dobrih ili manje dobrih romana.

Pre nego zađete u brazilsku amazoniju, pre nego otvorite vrata do tada netaknutih preostalih domorodačkih plemena i njihovih poluarhaičnih običaja, umetnosti i svakodnevice, autor će vam postepeno isisavati površnost kojom ste možda pristupili čitanju, bacajući vas širokim pojasom tropskog arhipelaga, iz američkog ka jugoazijskom, iznenadno, usred poglavlja, povezujući društvene i istorijske okolnosti naizgled nedodirljive i nepovezive, stvarajući čitav koncept života u tropima a duž obala Pacifika. Autor će vas naterati da se uključite, bez obzira na predznanja, postepeno vam otvarajući oči nenaviknute na dubine, nenaviknute na smisao van vizuelnih prikaza i slikovitih predela, autor će vam prezreti i na smetlište baciti onu najčešću popularnu putopisnu knjževnost, na kraju ćete shvatiti sa koliko samopouzdanja, razloga i topline će to učiniti. Autor će vam ponuditi viziju sveta iz ugla vrhunskog etnografa, naučnika i pustolova. Autor će vam dati više nego što ste mogli i pomisliti.

Daće vam priliku da pogledate novoameričke velegrade očima koje vide zašto isti od prvobitnog sjaja do zapuštene oronulosti dođu bez prilike da ostare, zašto i kako je ropstvom stvarana pokornost Indijaca tokom vekova isisala dostojanstvo iz čitavog naroda, da li je istok daleko pre zapada prošao faze rasta i propadanja i kako je u tim procesima učestvovala religija, čitav arsenal znanja upakovan u vrhunsku poludnevničku prozu.

Koncept knjige jeste stvoren duboko u brazilskim tropima, živeći sa preostalim indijanskim plemenima, kisnuvši sa njima, deleći dnevni pakao sunca i ledene noći odmah iza njih, pa je katalog fotografija, rukotvorina, originalnih beleški iz sredine knjige praktično bonus track nečeg što je mnogo više od etnografskog istraživanja ali stoji u srcu knjige i čini je dodatno bogatom.

Duboko naučna knjiga, multiputopisna, veličanstvena u svom bogatstvu.